Intervju za dnevni list "Politika"

Ambasador: Hamas nije mnogo drugačiji od Al Kaide

  •   Kao Jevrejin, Izraelac, a pre svega kao ljudsko biće, ja duboko saosećam sa patnjama nevinih suseda u Gazi
  • 8/11/2014
    •    
    ​Kada čuje pitanja sa raznih strana o tome zašto izraelske snage okupiraju Gazu, izraelski ambasador u Beogradu Josef Levi, kako kaže, shvati koliki je stepen nepoznavanja činjenica. U razgovoru za „Politiku” on kaže da Izrael nema želju da se vrati u Gazu, koju je napustio još 2005. godine, tada je Palestincima data ta teritorija, dok je Izrael zauzvrat dobio svakodnevne raketne napade, više od 15.000 raketa za poslednjih devet godina, i kilometre tunela za upade terorista na teritoriju Izraela.

    „Sve smo pokušali, ali jedini odgovor koji smo dobili jeste opredeljenost Hamasa za borbu i teror protiv Izraela. Ta teroristička organizacija je pobedila na demokratskim izborima održanim 2006. pretvorivši Gazu u noćnu moru terora, krvoprolića i nasilja. Hamas nije mnogo drugačiji od Al Kaide ili Idila, jer veruje da Izrael mora nestati, a Jevreji biti ubijeni, što predstavlja otvoreni poziv na genocid u 21. veku”, kaže Levi i dodaje da je stotine izraelskih ljudi, žena i dece ubijeno u terorističkim samoubilačkim napadima Hamasa u autobusima, supermarketima, diskotekama i kafićima. „Neki tvrde da je cilj Hamasa povratak na granice iz 1967. To je laž. Povlačenjem Izraela, Palestinci su dobili teritoriju u Gazi do poslednjeg centimetra. Cilj Hamasa je zapravo da izbriše Izrael sa mape sveta. Upravo zato sam tužan kada neki komentatori nastupaju kao advokati ove terorističke organizacije. Jer, kada lideri Hamasa govore o otvaranju granice, pitam se da li bi bilo koja zemlja na svetu otvorila granicu sa Al Kaidom?”

    U isto vreme Izrael ima dobre odnose sa Palestincima na Zapadnoj obali?

    Činjenica je da dok traju sukobi u Gazi, u Ramali je relativno mirno. Palestinci sa Zapadne obale opredelili su se za potpuno drugačiju budućnost od svoje braće u Gazi. Njihovi lideri veruju u dijalog s Izraelom. Daleko smo od dogovora kako rešenje treba da izgleda, ali jedan princip je jasan, a to je da je jedino rešenje ono o dve države za dva naroda, Izraelce i Palestince. Zato nema rata sa Zapadnom obalom, a ima sa Gazom koja veruje u rat. Palestinci Zapadne obale vrlo dobro znaju da je Izrael njihov budući sused, kao što mi znamo da su oni naši partneri za bolji život. Pet minuta po okončanju rata moraćemo da sednemo za pregovarački sto kako bismo razgovarali o zajedničkoj budućnosti. Umereni Palestinci dobro znaju da Izrael nije njihov neprijatelj. Predlažem vam da ne slušate njihove izjave za medije, jer iza zatvorenih vrata lideri sa Zapadne obale govore potpuno drugačije.​

    Izrael je spreman da prizna državu Palestinu onda kada Palestina prizna Izrael?

    Da. Izrael već priznaje pravo Palestinaca na sopstvenu državu koja bi bila domovina palestinskog naroda, kao što oni moraju priznati Izrael kao otadžbinu jevrejskog naroda. To je naša pozicija, koja je već 1947. potvrđena rezolucijom Ujedinjenih nacija. Neophodnost stvaranja dve države jedini je put za postizanje dugoročnog mira.

    U kojim granicama?

    Obe strane razumeju da osnovu dijaloga čine granice iz 1967. uz uzajamni sporazum o promenama granice u skladu sa demografijom i željom naroda i vlada. Tu govorimo o razmeni teritorija.

    Status Jerusalima?

    Jerusalim jeste i biće ujedinjena prestonica jevrejskog naroda. On je to već 3.000 godina i poslednjih 67 godina glavni grad države Izrael. U svojoj dugogodišnjoj istoriji, Jerusalim nikada nije bio prestonica neke druge nacije, čak i pod mnogim osvajačima. Mislim da to govori sve. Od 1850. u gradu postoji znatno većinsko jevrejsko stanovništvo. Međutim, trećina stanovništva nisu Jevreji već Palestinci koji imaju drugačije političke aspiracije. Nismo ni slepi ni gluvi za njihove potrebe. Svako buduće političko rešenje će morati da odražava potrebe obe strane.

    Kako će Zapadna obala i Gaza biti povezane?

    Godinama pre nego što je Sporazum iz Osla propao, postojala su mnogobrojna kreativna rešenja kako povezati Gazu sa Zapadnom obalom. Rekao bih da ako ima volje, ima i načina. Neka od pominjanih rešenja bila su brzi voz između Gaze i Hebrona, tunel ili autoput koji bi povezivao ova dva područja udaljena 60 km. Ne odbacujemo nijedno kreativno rešenje ukoliko su naši susedi dobronamerni.

    Postoji li veza između licemerja nekih zapadnih medija sa rastućim antisemitizmom?

    Nije tajna da je medijsko izveštavanje o sukobu u Gazi dovelo do porasta antisemitizma širom sveta. Francuska je zabranila neka okupljanja protiv Izraela, jer su hiljade muslimana uzvikivali „Ubij Jevreje!” i napadali sinagoge kao u vremenima pogroma. Antisemitizam je bolest koja sada izbija na površinu, šireći se nekontrolisano. U Holandiji i Belgiji desilo se da su ljudi čak mahali zastavama Idila. Smatram da ovakav razvoj situacije treba da upozori evropsku civilizaciju ne samo da zaštiti uplašene jevrejske zajednice širom Evrope već da brani sopstvene vrednosti, a pre svega pravo drugog da postoji.

    Uloga medija?

    Lično sam razočaran načinom na koji neki zapadni mediji izveštavaju o trenutnom sukobu. Vidim jednu medijsku strategiju koja se primenjuje samo u slučaju Izraela, ali ne i drugih konflikata. Na primer, prebrojavanje žrtava na deset minuta, dok se žrtve ne broje u sukobima u kojima njihove snage bombarduju civile iz vazduha. Naravno, niko ne može ostati ravnodušan kada vidi ranjenu palestinsku devojčicu. Mi smo užasno tužni pred prizorima stradanja civila, ali Hamas to uopšte ne pogađa, i stoga njega treba kriviti, jer oni nastoje da povećaju broj civilnih žrtava. Ako zaista žele da zaštite svoje građane, treba da prestanu da nas raketiraju iz škola i bolnica. Džamija u kojoj se skladišti oružje nije džamija već vojni objekat. U Gazi kamere snimaju bolničke postelje, beleže podatke o imenima ranjenih, ali to ne čine u Siriji, Iraku ili Avganistanu. Niko ne slika avganistansku devojčicu ubijenu u vazdušnom napadu. Smrt te devojčice nije ništa manje tragična od pogibije nesrećnog palestinskog deteta. Svi su oni nevine žrtve ratnih užasa. Saosećanje treba da bude iskazano za sve žrtve podjednako, a ne samo u slučaju sukoba u koje je umešan Izrael.

    Kao Jevrejin, Izraelac a pre svega kao ljudsko biće, ja duboko saosećam sa patnjama nevinih suseda u Gazi. Palestinci su naše komšije, i to će ostati i u budućnosti. Oba naša naroda treba da preduzme sve kako bi izgradili novu nadu za našu decu.

    Miroslav Lazanski
    ​​​​​​​​
  •